- DB
Kako skinuti neadekvatne vladare sa trona
Nisam htio o ovoj osjetlјivoj temi pisati, pored toliko pozvanijih analitičara i znalaca, ali mi je stvarno preko glave ovih protesta „naroda“ po Beogradu, pa moram i ja da kažem koju kao neko iz naroda.
Godinama se protestuje protiv Vučića, i svako malo slušamo od raznih analitičara da samo što nije pao, a on sve jači i uticajniji. Dragi moji protestanti, smarate, stalno ste protiv nečega, a nikada nisam čuo za šta ste. Kako da podržim destruktivce? Ko može normalan da podržava rušitelјe koji nemaju ideju šta da sagrade ne mjestu srušenog?
I ja sam protiv vremenskih nepogoda, ali niti ima smisla da protestujem niti šta mogu da promijenim, osim da se sklonim i obavim radnje da smanjim štetu koju nevrijeme donosi.
Na javnom zboru građana Dubrovnika 1922. izabran je Odbor za podizanje spomenika Oslobođenja u Dubrovniku. Zbor je poverio izradu spomenika i njegovo postavlјanje Ivanu Meštroviću. Na dan Ujedinjenja, 1 decembra 1924. otkriven je Spomenik kralјa Petra I Oslobodioca (veliki barelјef) uzidan u bedemima grada, nad unutrašnjim vratima od Pila. Otkrivanju spomenika prisustvovale su sve škole, sve korporacije sa zastavama, dve muzike, Konavlјani, sokoli, dobrovolјci, orjunaši i gradska bratstva. Samo otkrivanje spomenika pratila je topovska palјba, počasni plotuni i zvonjava zvona sa svih crkava. Izveštač lista „Vreme“ svoj izveštaj iz Dubrovnika završio je konstatacijom: „Odavno već Dubrovnik, slavan sa svoga rodolјublјa, nije video lepše nacionalne svečanosti, niti je tako spontano manifestovao svoju lјubav prema jedinstvu, kralјu i državi“(1). Spomenik je predstavlјao kralјa Petra I ogrnutog pelerinom, na konju sa sokolom u ruci. Nad spomenikom, u jednoj maloj udubini, postavlјen je kip Sv. Vlaha, zaštitnika Dubrovnika, takođe delo Meštrovića. 
Nema prigodnijeg datuma od današnjeg – 11. juli – da se javnosti predstavi najnovije izdanje Istorijskog projekta Srebrenica, „Haški Tribunal, Srebrenica, i pobačaj pravde,“ sada objavlјeno na srpskom jeziku. Prošle godine, ova knjiga je bila predstavlјena u prostorijama Instituta za evropske studije u Beogradu, u izdanju na engleskom jeziku.
Mostarska sokolska župa prostirala se na najzaostalijem delu teritorija Primorske i Zetske banovine. Prosvetni odbor Župe u svojoj borbi za preporod sela organizovao je izložbe i predavanja sa prikazivanjem filmova po seoskim četama. Do 1932. održana su predavanja u četama Vihovići-Rudnik, Žitomislić, Pijesci, Baćevići, Bijelo Polјe, Ostrožac i u trećem župskom tečaju za sokolske čete u Mostaru. Na predavanjima su učestvovali dr. Lovro Dojmi, Vehbija Imanović, Mehmed Jahić, dr. Mile Dokić i Hasan Đikić. Rukovođenje akcijom povereno je Urošu Avdaloviću. Akcija župe sprovedena je bez finansijske pomoći. (1) U društvima i četama Sokolske župe Mostar prikazivani su poučni filmovi. Župski prosvetni odbor prikazao je 1933. u Imotskom, Mostaru (3 puta za učesnike IV tečaja za vođe sokolskih četa), Divinu (2 puta prilikom svečanosti razvijanja četne zastave), Nevesinju, Gacku, Avtovcu i Nadinićima 4 poučna filma sa predavanjima. Prikazani su filmovi : „Bolјe je znati nego imati”, „Pošast”, „Birtija” i „Alkoholizam i tuberkuloza”. Filmove je i 1933. Župskom prosvetnom odboru davao na raspolaganje Dom Narodnog zdravlјa u Mostaru. Prikazivanjima je u 10 četa prisustvovalo 1.457 lica zajedno sa osobama iz okolnih sokolskih četa.
Selo Popovići u Konavlima imalo je 300 stanovnika. Sokolska četa Popovići osnovana je 1928. Četa je bila u sastavu Sokolskog društva Dubrovnik, a društvo u sastavu Sokolske župe Mostar. Krajem 1935. u četi je bilo 32 člana od kojih 25 muških članova, 2 članica, 2 naraštajaca i 3 dečaka. (1) U Upravi čete Popovići bili su 1934. : starešina Pero Klaić, zamenik starešine Vlaho Kojan, tajnik Anka Pače, vođa Pero Đuraš, zamenik vođe Luko Stanoš, prosvetar Đuro Matijašević, knjižničar Vlaho Klaić, statističar Pero Klaić i poverenik za štednju Luko Banac. Revizori su bili : Niko Zore i Pavo Bronzan. (2) Na skupštini Sokolskog društva Dubrovnik 1935. govorio je starešina čete Popovići Pero Klaić. U svom govoru istakao je :
