Sokolska društva
Saša Nedeljković: Dom sokolskog društva "Jajce"
- Detalji
- Datum kreiranja: 31 Mart 2019
U upravi Sokolskog društva Jajce bili su starešina inž.Fedor Šlajmer, zamenik Ante Burić, tajnik Josip Sučić, blagajnik Galib Hadžiosmanović, zamenik Nikola Jasić, statističar Stanko Korajzl, prosvetar Milan Ilić, zamenik dr. Ibro Brkić, ekonom inž. Dušan Kosovljanin, zamenik Stanko Korajzl, načelnik Franjo Pajić i zamenik načelnika Pero Jakešević. Odbornici su bili : Derviš Mulaomerović, Miloš Tomašević, Dušan Marijanac, Stjepan Bešlić, Ivo Anđukić, Štefa Livančić, Drago Lacić, Veljko Delić i Juraj Matejić. U socijalnoj sekciji bili su : Dr. Mića Branislav i dr. Ibro Brkić. Zamenici odbora bili su : Mehmed Bašić, Stjepan Dolički, Slobodan Ilić, Drago Crnokić, Franjo Katić i Salamon Altarac. U revizionom odboru bili su : Čedo Vasiljević, Josip Bagari i Anto Anđukić. Zamenici su bili : Emanuel Lihtner i Alojz Herić. U Sudu časti bili su : Dušan Atanacković, Mehmed A. Kapetanović, dr. Sekora Korner, inž. Valter Ekert i Jakob Bojčetić. Zamenici su bili : Mirko Delić i Sadija Softić. (1)
Sokolski domovi bili su glavni uslov uspešnog rada sokolskih društava. Domovi su bili kulturni centri mesta i okoline. Veličina doma zavisila je od toga koliko je društvo moglo da prikupi sredstava za gradnju. Ministarstvo za fizičko vaspitanje naroda bilo je vrhovna nadzorna vlast nad svim organizacijama, društvima, udruženjima i ustanovama, koje su se bavile telesnim vaspitanjem u Jugoslaviji. Pre osnivanja ministarstva telesno vaspitanje je bilo prepušteno privatnoj inicijativi. U godini 1932. Ministarstvo je predvidelo kao pomoć Savezu Sokola 8 miliona dinara; za sokolske domove 200.000 dinara; župama i učesnicima na Sveslovenskom sletu u Pragu 400.000 dinara.(2)
Sokolsko društvo Jajce je krajem oktobra 1934. završilo svoj dom. Otvaranje doma bilo je zakazano za 11 novembar 1934. ali je zbog žalosti posle ubistva kralja Aleksandra bila odložena. Upravni odbor Sokolskog društva je po odobrenju uprave župe u Banja Luci odlučio da se dom otvori 9 juna 1935.(3)
Sokolsko društvo Jajce otvorilo je 9 juna 1935. svoj Sokolski dom Kralja Petra Velikog Oslobodioca. Tom prilikom razvijena je društvena zastava. Na svečanosti je prisustvovao ministar za fizičko vaspitanje naroda dr. Auer. Uveče 8 juna 1935. ceo grad je poprimio svečani izgled, nije bilo kuće na kojoj se nije vila zastava. Dom je bio rasvetljen reflektorima i iskićen vencima. Iste večeri stigli su sokoli iz Zenice, Bugojna, Travnika i Sarajeva sa muzikom sarajevskog društva. Sutradan su vozovima na pruzi Šipada, i posebni voz iz Sarajeva, autobusima i kolima stizali sokoli iz Drvara, Prijedora, Sanskog Mosta, Ključa, Mrkonjić Grada, Banja Luke, Gradiške, Glamoča, Bugojna, Kupresa, Zenice, Visokog, Travnika i Sarajeva. Gostiju na proslavi bilo je oko 2.000. Nakon nastupa na stadionu Elektrobosne svečana povorka krenula je ispred novog doma kroz grad. Posle povorke i defilea otvoren je dom. Svečanost je otvorena “Sokolskim pozdravom” koju je pevao pevački hor Sokolskog društva Jajce. Nakon pozdrava starešine društva dra Branisavljevića, izaslanik kralja major Nikola Basaraba otvorio je svečano dom. Govorio je ministar za fizičko vaspitanje naroda dr. Auer, starešine župa iz Banja Luke i Sarajeva. Svečanost je završena pesmom “Iz bratskog zagrljaja”. Posle podne na stadionu Elektrobosne održan je okružni slet. Za vreme vežbi svirala je muzika društva Sarajevo, a za vreme nastupa i otstupa mesna vatrogasna muzika. Vežbalo je 544 vežbača, od toga 130 iz društva Jajce. Sokolske čete su bile iz Drvara, Ključa, Prijedora i Sanskog Mosta. Uveče je u domu priređena svečana akademija na kojoj je pevao mešoviti pevački hor društva Jajce pod upravom prosvetara Milana Ilića. Na programu su bile ritmičke igre društava Jajce i Mrkonjić Grad, a akademija je završena alegorijom “Na vrelu bratstva”. (4)
Na proslavi i sletu u Jajcu bili su predstavnik Saveza Sokola dr. Marković i predstavnici Sokolske župe Sarajevo Radmilo Grđić, Ivan Radić i Jovo Plavšić. Zastavi je kumovao ban Vrbaske banovine dr. Kujunđić. Izaslanik Saveza sokola i Banjalučke župe dr. Lazo Marković predao je sokolskom društvu diplomu Saveza. Ispred sokola Bosanske krajine poklonio je sokolima u Jajcu portret Petra Mrkonjića, rad Špire Bocarića. (5) U „Sokolskom Glasniku” je preneto 1941. : „Pišu nam iz Jajca : Nedavno je izveden napad na naš sokolski dom, pa je novopodignuta ograda oko doma na više mesta provaljena. Stvar je prijavljena policiji i krivci su pronađeni. Zovu se Ivica Franić, Anto Franko i Drago Ladan. Utvrđeno je da su pre toga pevali u nekoj kafani izazivačke pesme uperene protiv Jugoslovena, a zatim su počinili pomenuto delo. Krivci su ipak kažnjeni.” (6)
Tokom Drugog svetskog rata sokolane su koristile sve zaraćene strane. Za sudbinu sokolskih domova ilustrativan je primer Sokolskog doma u Jajcu. Svečano je otvoren 1935. Izvršen je napad na ogradu doma 1941. ali su krivci pronađeni i kažnjeni. U NDH služio je dom za zatvaranje i ubijanje Srba. Dom je zapaljen i obnovljen od strane partizana. U Sokolskom domu u Jajcu održano je II zasedanje AVNOJ-a 1943. U domu je osnovan Muzej II zasedanja AVNOJ-a. Tokom rata u Bosni muzej i dom su devastirani. Posle poslednjeg rata obnovljen je dom i Muzej II zasedanja AVNOJ-a.
Saša Nedeljković, član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije
Napomene :
- Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Godina I, Beograd 1934, str. VI;
- „Zadaci i ustrojstvo Ministarstva za fizičko vaspitanje naroda”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 3. marta 1932, br. 10, str. 1;
- „Otvaranje sokolskog doma”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 26 aprila 1935, br. 18, str. 4;
- „Okružni slet povodom svečanog otvorenja sokolskog doma Kralja petra Velikog Oslobodioca i razvijanja društvene zastave”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 12 jula 1935, br. 29, str. 3,4;
- „Sokoli Sarajevske župe na sok. svečanostima u Jajcu”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 21 juna 1935, br. 26, str. 4;
- „Oštećenje Sok. Doma u Jajcu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 31 januar 1941, 5, str. 2;