Ostalo
Predstavlјanje jubilarnog Izveštaja Istorijskog projekta Srebrenica: „Srebrenica 2020 – Analitički presek“
- Detalji
- Datum kreiranja: 28 Juni 2020
Kao svake godine u ovo doba, pripreme za obeležavanje godišnjice srebreničkih događaja opet su u toku, mada će ovogodišnji jubilarni program nesumnjivo biti osenčen pandemijom i ograničenjima koja su u vezi sa time nametnuta. Mi nismo upućeni u to kako će dvadesetpetogodišnji jubilej biti obeležen u Potočarima, ali sa našim saradnicima postarali smo se da ga obeležimo na dostojan način. A to znači ne šuplјim propagandnim pričama nego solidnom analitikom, potkreplјenom činjenicama.
Naš jubilarni pregled Srebreničkog pitanja koji se nalazi u prilogu neizbežno je opsežan, ali pošto na ekranu javne pažnje danas ima malo toga što je u tolikoj meri i sa tolikim cinizmom politički zloupotreblјavano kao Srebrenica, drugog izbora nam nije bilo. Jedna od stvari što nas već na prvi pogled razlikuje od ostrašćenih zagovornika službenog narativa je baš to što se mi rado bavimo pojedinostima i svim aspektima srebreničke kontroverze, dok oni načelno odbijaju da to čine znajući da nemaju činjenica niti valјanih argumenata sa kojima bi mogli da istupe. Nјihova celokupna priča se sastoji iz nekoliko neumorno ponavlјanih floskula i vršenja bezobzirnog pritiska da se svi koji različito misle – ućutkaju.
U nedavno objavlјenom „Izveštaju o negiranju genocida u Srebrenici 2020,“ u izdanju Memorijalnog centra u Potočarima, pored uobičajenih pogrdnih komentara na račun neistomišlјenika, u poruci upućenoj „akterima političkog i civilnog društva u Bosni i Hercegovini“ iznova se naglašavaju glavne tačke iz programa za prisilno preumlјavanje društvene zajednice na fonu navodnog „srebreničkog genocida“:
▪ Založiti se za reformu obrazovanja, standardizirani nastavni plan koji priznaje genocid u Srebrenici mora se implementirati širom Bosne i Hercegovine. Ohrabriti studijska putovanja i komemorativne događaje u školama u BiH kao način borbe protiv negiranja genocida i borbe za promociju tolerancije.
▪ Procesuirati ratne zločine i donijeti zakon o negiranju genocida. Nastaviti podržavati zakonodavstvo kojim se zabranjuje negiranje genocida na državnom, entitetskom i lokalnom nivou vlasti.
▪ Govoriti protiv negiranja genocida i podržati relevantne institucije. Iskoristiti svoj politički uticaj da bi se govorilo protiv negiranja genocida. Podržati institucije poput Memorijalnog centra Srebrenica, i udruženja žrtava koje se bave borbom protiv negiranja genocida.“ (Str. 10)
Drugim rečima, ne zagovaraju se istraživanje o Srebrenici i rasprava o činjenicama, nego nametanje svima u Bosni i Hercegovini, od dece školskog uzrasta pa sve do odraslih, jednoumne verzije događaja, pod pretnjom krivične odgovornosti za „negiranje genocida.“
Prirodno je da je naša nevladina organizacija posebna meta njihovog jeda:
„Nacionalistički elementi, koji su bili frustrirani izvještajem [koji je objavila vlada Republike Srpske pod rukovodstvom Dragana Čavića 2004. godine – naša pr.] ubrzo su postali čelnici Vlade RS. U martu 2008. godine, RS je započela finansiranje nevladine organizacije nazvane Istorijski projekat Srebrenica, registrovane u Holandiji. Svjesno oponašajući jezik i prakse zapadnih nevladinih organizacija povezanih s tranzicijskom pravdom i pomirenjem, Istorijski projekat Srebrenica negirao je sudski utvrđene činjenice genocida u Srebrenici i nastojao preoblikovati događaje iz jula 1995. godine u okviru lažnog historijskog narativa.“ (Str. 27)
Što se tiče našeg negiranja, otvoreno bi izjavili i pred sudom koji je navodno utvrdio činjenice genocida: we plead guilty (izjavlјujemo da smo krivi). Međutim – i tu je procena Memorijalnog centra promašena – mi ne „oponašamo“ jezik i prakse zapadnih NVO iz razloga taktičke mimikrije, nego zato što smo iz tog dela sveta. To se lako prepoznaje po našem profesionalnom pristupu i načinu razmišlјanja. Ipak, insistirali bismo na jednoj ispravci, da balkanska javnost ne bi stekla pogrešnu sliku o nama. Ne radi se o zakulisnoj agendi da se na posmatrače ostavi povolјan utisak primenom dokazano uspešnih i politički neutralnih metodologija istraživanja i odnosa sa javnošću. Tako radimo zato što je to jedini pristup za koji mi znamo. Ali vrednosno mi nemamo ništa zajedničko za lažnim i subverzivnim zapadnim nevladinim organizacijama, koje uglavnom finansiraju i politički usmeravaju upravo tamošnji pokrovitelјi srebreničkog kulta. Da nije tako, u knjižici Memorijalnog centra u Potočarima bili bi velikodušno hvalјeni, a ne zasipani pokudama.
Svesni značaja haškog Tribunala za učvršćivanje politički diktirane percepcije da se jula 1995. godine u Srebrenici odigrao genocid, posebnu pažnju u našem Izveštaju posvećujemo toj po svim svojstvima nelegalnoj i nakaradnoj ustanovi. Blistava poglavlјa iz pera profesora Samjuelija, Simića i Mezjajeva usredsređuju se, svako iz posebnog ugla autora, na rad MKTBJ i njegov pozamašan doprinos podrivanju i degradiranju međunarodnog prava.
Pored toga, nisu izostali ni analiza geopolitičkog značaja Srebrenice, iz pera doc. Anje Filimonove, ni faktografski pregled brojnih manjkavosti i nesuvislosti službenog narativa, pojačan prilozima koji dodatno osvetlјavaju pojedine teme.
Pošto je Srebrenica materija kojom se godinama bavimo i poznajemo do najsitnijih pojedinosti, sigurni smo da je naš jubilarni pregled prihvatlјiva sinteza najvažnijih do sada stečenih saznanja o ovom zamršenom i do kraja još uvek nerazjašnjenom događaju. Prilagođena potrebama toksičke doktrine „prava na zaštitu,“ Srebrenica je naknadno širom sveta uništila neuporedivo više nedužnih muslimanskih života nego u najneobuzdanijim procenama ukupnog broja žrtava u julu 1995. Podjednako zlokobno, kao oružje u psihološkom ratu koji se već četvrt veka bezobzirno vodi protiv obe glavne verske zajednice u Bosni i Hercegovini, Srebrenica je dugotrajno zatrovala odnose između muslimana i pravoslavnih i otupela njihovu sposobnost da prepoznaju zajedničke protivnike i solidarno rešavaju zajedničke probleme. U političkom, moralnom, međulјudskom, i svakom drugom pogledu, Srebrenica je preoblikovana u paradigmu najdublјeg mogućeg razdora i neposredni uzrok ostrašćenog „smjatenija umov“ planetarnih razmera, što nadaleko premaša okvire jedne opskurne balkanske varošice.
Čvrsto smo ubeđeni da je u ovom slučaju terapija istine najbolјi i jedini lek. Posvećenost utvrđivanju istine nepristrasnim korišćenjem svih raspoloživih izvora ideja je vodilјa delatnosti „Istorijskog projekta Srebrenica.“ Zahvalјujemo se prijatelјima istine raznih veroispovesti i nacionalnosti koji nas već godinama prate i ohrabruju, i koji nam pomažu u našem radu.