Pričaonica

Održan XVI Međunarodni kongres slavista u Beogradu

Kongres SlaVistaNa Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu od 25. do 27. avgusta 2018.  godine održan je XVI Međunarodni kongres slavista. Svečano otvaranje možete čuti i videti na sajtu Kongresa u delu http://mks2018.fil.bg.ac.rs/

Tematika XVI Međunarodnog kongresa slavista u Beogradu 2018. g. utvrđena je sa  dopunama unetim na zasedanju MKS u Pragu 31. avgusta 2015, i usvojena na sastanku Predsedništva MKS u Beogradu 3. decembra 2015. godine.

Ovo pokazuje određenu stabilnost u organizaciji skupova slavista, ali i određenu statičnost i nedovoljnu fleksibilnost u sve dinamičnijem svetu. Ali ovakva statičnost je i «razumljiva» kada se zna da odgovarajući centri moći pomno prate i diriguju svime što je vezano za SloVene, njihovo osamostaljivanje i samosvest.

Na ovogodišnjem skupu slavista bile su predviđene različite forme rada i razmatranja naučnih tema i problema slavistike kao što su plenarna zasedanja, četiri sekcije (1. Jezik 2. Književnost, kultura, folklor 3. Pitanja slavistike 4. Specijalne teme Kongresa), okrugli stolovi, zasedanja komisija po predloženim temama. Povodom Kongresa objavljen je opširan Program i knjiga Teze i rezimei  svih radova, koji su predstavljeni azbučnim redosledom naziva zemalja iz kojih su autori. U knjizi teza i autoreferata u odvojenom delu su predstavljeni autori i rezimei radova po tematskim blokovima (Globalizacija i formiranje reči kod Slovena ...). Organizator je nazive komisija, nazive okruglih stolova i tematskih blokova prepustio inicijatorima i onim mučenicima koji su radili prelom materijala za kongres. Naime, dizajneri koji su radili prelom, nekakvim priručnim programima prilagođavali su slovenske jezike srpskom, pa se time stvorila značajna «univerzalizacija» i «standardizacija» «slovenskog jezika» bez ikakve svesti i namere organizatora o toj neophodnosti. Očigledno da prevodioci i korektori nisu bili planirani budžetom organizatora, te se time nevoljno dostigao najviši nivo «standardizacije» zajedničkog «slovenskog jezika» improvizacijom u prelomu!

I ovaj put su srpski lingvisti propustili da ukažu na identičnosti srpskog jezika i jezika koji su srpski, ali se nazivaju «hrvatski», «bosanski» pa i «crnogorski». Srpski lingvisti, i posebno oni koji su kao rukovodilac Instituta za standardizaciju srpskog jezika, prijavili radove o «bezličnim rečenicama» koje su i tematski bile ne samo bezlične nego i besmislene i vrlo malo su bile vezane za slovenska pitanja. Sa druge strane srpske «naučnice» su u rezimeu rada zauzele kritički stav prema srpskom jeziku i gordo istakle «Dobijeni nalazi će se uzeti kao osnov za još jednu proveru utemeljenosti feminističke kritike srpskog (i bilo kog drugog) jezika.». Kakve to veze ima sa Kongresom slavista, barem meni, ostalo je nepoznato! Tako srpska nauka o jeziku nastavlja sunovrat i ostavlja i srpski jezik i srpski narod bez ikakve (naučne) zaštite. U isto vreme lingvisti iz «suverene Hrvatske» nastavili su i na ovom skupu slavista da već i u nazivima radova promovišu hrvatski jezik i da se bore za priznavanje tog jezika iznedrenog iz srpskog, odnosno preciznije rečeno identičnog srpskom jeziku, te su im naslovi toj političkoj borbi i odgovarali, iako je proklamovano da se kongres kloni politike. No oni su bez ikakvog skrivanja davali više političke nego naučne «smjernice» za normiranje tog nepriznatog jezika, kako i sami navode već i u rezimeima radova («Normiranje hrvatskoga jezikoslovnog nazivlja», «Hrvatska dijalektna leksikografija («svih triju hrvatskih narečja»!)», «Govorna riječ hrvatskog standardnog jezika», «Hrvatski dijalektni frazemi sa sastavnicima – nepromjenljivim vrstama riječi»,«Slaveni u jezičnoj slici svijeta govornika hrvatskoga jezika (lingvokulturološka perspektiva)»). Ali kako i biva sa neosnovanim tezama i zahtevima, ne samo u nauci nego i u sudnici, hrvatski autori su sami dali na kongresu dokaze da hrvatski kao odvojen jezik nije nikad postojao. U radu hrvatskog naučnika «Dva prijevoda sa srpskoga na hrvatski iz Južne Ugarske u XIX stoljeću» je navedeno (citat): «God. 1808. Somborac I. Ambrozović objavio je prijevod Pritča iliti po prostomu poslovica J. Muškatirovića „na ilirički jezik”, a 1873. Subotičanin F. Bodolsky prijevod epa János vitéz S. Petőfija[1] na „bunjevačko naričje”, nastao prema srpskomu prijevodu J. Jovanovića Zmaja. Značajke dvaju prijevoda upućuju na jezičnu situaciju južnougarskih Hrvata u XIX. st., ali i na specifičnosti u stabilizaciji i širenju modernoga hrvatskoga standardnoga jezika te na dinamiku hrvatsko-srpskih jezičnih veza.». Dakle dokazuju da nikakvog jezika pod nazivom «hrvatski jezik» nije bilo! Ipak oni insistiraju da je to hrvatski jezik.  Istim iskrivljavanje svesti je i udbaš i jezuita (koji se celi vek predstavlja kao najveći srpski nacionalista) u Hagu tražio da mu prevedu optužnicu «sa hrvatskog na srpski jezik» da bi moguće tako taj jezik bio priznat. Ali srpski lingvisti o tome ni slova a kamoli televizija da tako nešto zabeleži na kongresu slavista. Predstavnike RTS-a nije interesovalo ni kako je nastala reč SloVeni jer im iz «komiteje» još nije data direktiva da o tome izveštavaju. Ja sam ipak novinarki televizije Srbije u pauzi kongresa predao vodič «Tajna ruskog hrama» u kojoj je objašnjeno kako je nastala reč SloVeni i tekstom i grafički. Kao i u navedenom citatu gde je «ilirsko» i «bunjevačko» pripisano hrvatskom jeziku i hel(V)ensko je Zapad pripisao Grcima iako Hel(V)eni (KoloVeni/SloVeni) nikakve genetske veze nemaju sa Grcima. Ali o tome nije bilo ni jednog jedinog slova na Kongresu slaVista. Po ugledu na «naučnike» iz Hrvatske i «naučnici» iz suverene Bosne i Hercegovine u AVNOJevskim granicama su promovisali već u samom radu tzv. «bosanski jezik» («Bosanskohercegovački lingvistički atlas: projekat ...», «Anglicizmi – motivatori u tvorbi izvedenica u savremenom bosanskom jeziku»). Da li su predstavnici srpskih «učenih lingvista» polemisali sa ovakvim tvrdnjama o tvorbi novoJezika na tlu Balkana u cilju stvaranja novoNacija, nije nam poznato, jer je odgovor direktora Instituta za standardizaciju srpskog jezika bio nedovoljno jasan na ovo moje pitanje. A i zašto bi kad su bili zauzeti «bezličnim rečenicama» i još besmislenijim «referatima» u granicama – koliko im je služba za koju su plaćeni dopustila. Ovaj put učenjaci iz Crne Gore su nas poštedeli naučnih tema o takozvanom «crnogorskom jeziku» ali su govorili o «crnogorskim sredstvima javnog informisanja».

Na sekciji gde su se u subotu 25. avgusta 2018. godine, u sali 11 Filološkog fakulteta, okupili etnolingvisti predao sam srpskim autorkama interesantnog rada o stanju etnolinvistike u Srbiji knjigu «Pervonačalьnoe značenie slova Moskva/Prvobitno značenje reči Moskva» i izložio na ruskom jeziku svim prisutnim slavistima sledeće: «Ja sam Srbin ali sam profesor na univerzitetu u Moskvi, u Rusiji. Situacija u etnolingvistici u Srbiji je katastrofalna jer stručnjaci za jezik nisu spremni da učestvuju u  interdisciplinarnim naučnim istraživanjima, na koja i ovde pozivam, i bez kojih savremena nauka ne može da se razvija. Etnolingvisti očigledno izučavaju «statiku zgrade» od desetog sprata, odnosno od desetog veka sloVenskog pokrštavanja, kao da do tada SloVeni nisu postojali. Molio bih rukovodioca sekcije da me ne prekida sovjetskim metodima, jer pokušava da me spreči da iznesem kritičke i pre svega metodološke primedbe, bez uvažavanja kojih ne možemo govoriti o nauci etnolinvistike a bez kritike nema ni razvoja nauke. U knjizi koju predajem srpskoj naučnici – postoji poglavlje TERMINOLOŠKI RAT PROTIV NARODA RAS (Srba i Rusa i svih ostalih SloVena) jer je to najstrašniji rat koji se vodio i vodi protiv SloVena, a niko ga i ne primećuje i niko mu se i ne suprotstavlja iako nas na temelju njega hiljadama godina potiskuju i asimiluju.» Nešto kasnije sam svim prisutnima u vreme diskusije pokazao knjigu «KoloVeni (SloVeni) i neprekidnost kulture i prava» i u njoj objavljenu Zlatnu pločicu iz Pirgija (sada gradić Santa Severa na obali Tirenskog mora) na kojoj je ispisana reč «KoloVeni» iz koje je pogrešno bila pročitana reč «SloVeni». Završio sam moje kratko izlaganje na Kongresu molbom svim slavistima: «Molim vas da od ovog Kongresa nikom i nikada više ne prenosite glupost, da su SloVeni (kobajagi) dobili pismo i opismenili se od braće Kirila i Metodija. Kao što vidite svojim očima – upravo azbučnim znacima napisana je Zlatna pločica iz VI veka pre n.e. gde lako čitamo naziv «KoloVeni» pa je čak i kameni blok iz grada Sarda, prestonice Lidije iz XI veka pre n.e., napisan azbukom u kojoj je naziv SloVena bio ispisan azbučnim znacima «Vini» i ideografskim znakom «Kolo» (trinakrija, samsara), koji je znak očuvan rascrtan na knemidi/podkolenici iz эpohe Butmir kulture Vinča». Da li je to doprlo do svesti slavista ne mogu garantovati jer i među autorima iz sloVenskih zemalja bilo mnogo neSloVena, jer je to stalna težnja i onih sa Zapada i onih sa «Istoka» – da SloVenima upravljaju neSloVeni. Predstavnik Instituta Ukrajinske akademije nauka se kasnije, pravdao da nije mogao da mi priđe i zatraži knjigu «od svih onih učesnica kongresa koje su me okružile», posle mog kratkog izlaganja, što je naravno bila samo šala.

Ukupno malo je bilo radova koji su razmatrali opšte-sloVenske probleme i opšte probleme sloVenskih jezika. I dalje na ovakvim sloVenskim kongresima dominira hrišćanska epoha, ili tradicija, u sloVenskim jezicima od epohe (navodno kasnog) pokrštavanja SloVena, mada je hrišćanstvo kompilacija drevnoslovenskog mirovozrenja (o KoloDaru sa trinaest meseci po 28 dana i nultim danom 21 juna, kada Sunce nad brdom Treskavac Lepenskog Vira čak i dan danas formira «A/Az»), te su prehrišćanski obredi, tradicija i običaji toliko ukorenjeni da se u skoro svakom radu pojavljuju. Ali tumačenja tih običaja su usmerena da zabašure praktičnost tih običaja. Tako autorka o vizuelnim obredima pri sahranjivanju ne navodi kada su ti običaji nastali, a još manje kada su nastala tumačenja tih očigledno dohrišćanskih obreda. Tako običaj stavljanja dukata na oči umrlog vezuje za tumačenja nepoznatog porekla i autorka ni jednog trenutka nije spomenula praktične aspekte tog običaja iako je koloDarna veza između ovostranog i onostranog, takođe Svetlog kao sjaj dukata, sasvim moguće tumačenje. Daće Bog da se Institut slavistike Ruske akademije nauka oslobodi bliskoistočnog uticaja, kada će i metodološke sugestije biti moguće dati, pošto i dan danas mnogi umiru sa otvorenim očima i zlatnici imeju i praktičnu stranu, kao što i «gatanje» EtRuskih (nepravilno je govoriti i pisati EtruRci) u jetru nije bilo posledica nekakvog misticizma, koji je pripisan EtRuskim, pošto su oni na taj način, prostom metodom, opredeljivali ekologiju životne sredine, u kojoj se hranila ta životinja. Isto tako je i svaki uesnik ovog Kongresa, kao i svi ostali ljudi – pokretni dokaz činjenice da je naziv drevnih SloVena bio: KoloVeni, pošto su «vene» (dva venozna sistema svakog čoveka – sistolni i dijastolni) dobio naziv po našim precima – SloVenima (KoloVeni), koji su vračevali čovečije telo, to jest izučavali čovečije telo (i u njegovoj božanskoj identičnosti sa kosmičkim Kolom heliocentričkog sistema konstatovali da i u čovečijem telu postoji KoloVenski sistem «vena» koji je sličan sa KoloDarnim/kalenDarskim ciklusom, pa je svaki mesec kod naših predaka SloVena imao 28 dana koliko i menstrualni ciklus žene) još u epohu kulture Vinča (8500 godina pre n.e.) i u epohi Lepenskog Vira (8500 godina pre n.e.). Ali u Institutu nauke o SloVenima (slavяnovedeniя) Ruske akademije nauka, takođe kao i u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti ta naučna otkrića su pod najstrožom zabranom, pošto je i Francusku akademiju nauka osnovao kardinal Rišelje pa se tako dogme i falsifikati Rimske imperije i njenog klerikalnog naslednika Vatikana (inkvizicije) uspešno štite od strane akademika u svim, pa i sloVenskim akademijama nauka a zbog toga i na svim universitima i školama, na štetu istinske istorije čovečanstva i štetu istinske istorije SloVena.

Ni na ovom kongresu slavista nije bilo ni najmanje mogućnosti da se ukaže da je Rimska imperija procenila da im je držanje okupacionih vojnih logora izuzetno skupo pa su pokoravanje SloVena nastavili nametanjem okupacionog pisma Latina, koje mi pomirljivo nazivamo: «latinica». Tragovi okupacionog pisma Latina bode oči na ulicama Beograda, pošto su skoro svi natpisi izrađeni na tom okupacionom za sloVene pismu, kao da Austro-ugarska armija (koja je 1914 i od kraja 1915. godine strogo zabranjivala upotrebu azBuke u okuprianom  Beogradu) još nije napustila Beograd.

Ovde valja istaći i one retke srpske autore kao što je Dalibor Sokolović, koji je u radu: «U potrazi za novom paradigmom jezičke politike i planiranja manjinskih slovenskih jezika» pokušao da zaštiti slovenske jezike, pa moguće i srpski jezik a posebno onda kada su Srbi bili konstitutivni narod u Hrvatskoj i Crnoj nam Gori pre nego što je tamo nametnut Rimski, teritorijalni koncept organizovanja jednonacionalnih država, zbog čega su u HH veku i počinjena nezabeležena u istoriji čovečanstva etnička čišćenja i potiskivanje Srba, srpski jezik se proganja, a azbuka se uništava čekićima, varvarskim metodama, na ulicama, pred televizijskim kamerama i novinarima.

Plenarno zasedanje kojim je završen XVI Međunarodni kongres slavista u Beogradu započeto je, kako i priliči pokorenim narodima, himnom Gaudeamus igitur na okupacionom, latinskom jeziku, koju je, gle simbolike, otpevala Sanja Vučić, u nameri da ne samo Srbima nego i svim SloVenima promeni svest, kako to uporno pokušava i Predsednik Srbije – Vučić. No ne možemo da grešimo dušu Sanja Vučić je svojom lepotom i prekrasno izvedenim starim srpskim pesmama ulepšala ovaj skup i učinila ga grandioznim.

Profesor filosofije Miloš Mandić, koji je «slučajno» ili, kako uči etimologija sloVenskih jezika, «s lučem Božjim» seo pored mene. Kada smo se upoznali rekao mi je da je čitao moje radove pa je predložio da se na sledećem Kongresu slavista uvede «Komisija za KoloVenistiku», kao novu sistematičniju nauku o neprekidnosti sloVenske kulture od epoha Lepenskog Vira i Vinče, te sam i snimio njegovu belešku na Programu kongresa, kao važan zaključak i inicijativu. Kako kaže narod sloVenski «Iz Mandićevih usta u Božje uši!»

Predsedniku komisije za etimologiju slovenskih reči i jezika predao sam knjigu «Pervonačaljnoje značenjije slova Moskva» i ukazao mu na poglavlje TERMINOLOŠKI RAT PROTIV NARODA RAS (Srba i Rusa i svih ostalih SloVena).

Nadajmo se da će Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu konačno dobiti u svim salama dostojno ozvučenje i civilizovan sistem hlađenja i grejanja prostora koji će se koristiti, ne samo za ovako značajne međunarodne manifestacije, već i za studente u redovnoj i dopunskoj nastavi o neprekidnosti slovenske pismenosti od epoha Lepenskog Vira i Vinče.

Organizatorima, pored svih kritika, treba čestitati na dostojno organizovanom Kongresu slavista, s verom u bolje sutra svih SloVena i nadom da će svetski moćnici konačno dopustiti da SloVeni, a i drugi u svetu izučavaju istoriju SloVena do V veka, kada su sebe zvali KoloVeni odnosno RAz/Ras (rodPervonačala), što se sprečava jer je za njih Pranačalo bilo Kolo, ili predstava o HelioCentričnom sistemu protiv koga se inkvizicija manijakalno borila, jer su našu slavnu sloVensku istoru pripisali drugim narodima i civilizacijama, a nas na tom talasu i dan danas potiskuju.

Sledeći kongres slavista održaće se 2023. godine u Parizu. Ispostavilo se da sam prethodnog dana predsednici Komiteta slavista Francuske dao nekoliko mojih knjiga tako da me je pozvala da se zajednički slikamo. Daće Bog da se na sledećem kongresu detaljno izloži najpreciznije (na ovom stepenu razvoja nauke) naučno objašnjenje – kako je iz reči KoloVeni nastala reč SloVeni, što sam na inicijativu i uz pomoć Sime Mraovića iz Pariza preveo na ruski, engleski, francuski, kineski, japanski, nemački i srpski jezik.

Nadam se da se organizatori tog kongresa u Parizu neće stideti da sve izgovoreno na Kongresu prevodi na ruski jezik, kako su to propustili organizatori u Beogradu govoreći isključivo na srpskom jeziku i zanemarujući da svi slavisti na kongresu, pa i kineski i američki, i engleski i norveški, skoro perfektno govore ruski jezik ali skoro da ne razumeju srpski zbog Vuka Karadžića i njegovih iz Vatikana finansiranih reformi, kojim su udaljili srpski jezik od rasSenskog/ruskog, kako su i svi najveći specijalisti za ruski jezik, koji su po pravilu bili ne sloVeni (De Kurtena, Dalj, Fasmer ...), dodavali po 50000 inostranih reči da bi udaljili ruski jezik od drugih SloVena, a posebno dodavali ili oduzimali slova u njihovom pisanju.

Korak ka zbližavanju sloVenskih jezika neko će ipak učiniti, uzimajući za osnovu rasSenski (ruski) jezik i Azbuku, pošto su drevni SloVeni imali vedu (veda – nauka, naučni princip): Sve je Kolo! I sve se vraća – na krugi svoja.  I u svakom većem gradu biće izgrađen MUZEJ NEPREKIDNOSTI SLOVENSKOG PRAVA I KULTURE OD EPOHA LEPENSKOG VIRA I VINČE i Institut standardizacije koloVenskog jezika SloVena na osnovu drevne AzBuke Vinče.

Možete  me kontaktirati na elektronsku adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili na Skype: koloven1

u Beogradu  na tel. +38161 322 0670

u Moskvi  na tel.  +7929 9 32 23 72       

na adresu Rusija, 127299, Moskva, ul. Kosmonavta Volkova, 20, k. 301, MNЭPU

SpasiBo(že) Vaša dobra dela i razumevanje

Profesor Božidar Mitrović, doktor pravnih nauka

Rukovodilac Centra međunarodnog, slovenskog i ekološkog prava univerziteta MNEPU, Moskva

Direktor Muzeja NEPREKIDNOSTI SLOVENSKOG PRAVA I KULTURE OD EPOHA LEPENSKOG VIRA I VINČE, Moskva, MNEPU

Predsednik Saveta za statusna pitanja dijaspore Srbije,

član Saveta nacionalnosti pri Vladi grada Moskve

član Komisije za nauku i obrazovanje Saveta nacionalnosti pri Vladi Moskve

 

[1] S. Petőfi – Šandor Petefi (rođen kao Aleksandar Petrović, je bio Srbin, otac mu je bio Srbin Stevan Petrović, majka Slovakinja Marija Hruzova): «Petefi se smatra najtalentovanijim i najboljim mađarskim lirskim pesnikom XIX veka.», sve prema https://sr.wikipedia.org/sr/Šandor_Petefi