Dalmacija - NARODNE NOŠNJE

Indeks članaka

 Dalmatinske narodne nošnje pripadaju skupini dinarskuh nošnji.

Kulturno-geografska dinarska zona zahvata nekoliko oblasti u jugozapadnoj Srbiji. U skladu sa prirodnim planinskim uslovima, stočarstvo, odnosno ovčarstvo, bilo je osnovna grana privređivanja, kome je bio prilagođen čitav način življenja. Tradicionalna odeća bila je izrađena mahom od vune. Posle tkanja vunena domaća tkanina nošena je u specijalne stupe kojih je bilo mnogo na manjim planinskim rekama. Ta dorađena tkanina, tj. sukno bilo je prirodno bele i smeđe boje, a bojeno je i u crvenu boju. U slaganju raznih delova odeće od sukna, vunenih tkanina i pletivne građe u odevne celine uočava se strogost forme. Ornamenti su geometrijskog i floralnog oblika, a primena tri osnoven boje, bele, mrke i tamnocrvene, daje ženskoj odeći sa više varijantnih celina i muškoj odeći ujednačenijeg izgleda, poseban pečat.

Osnovu ženske i muške odeće predstavlja košulja od konopljanog, lanenog platna, a od kraja 19. veka i pamučnog platna domaće izrade. Krojena iscela, iz jednog komada platna presloženog u predelu ramena, košulja ima klinasta proširenja i ravne široke rukave. Ženska dugačka košulja na sebi ima obilan vezeni ukras od tanko upredene vune, ponekad i od pamuka. Na muškim košuljama, koje su kraće od ženskih, ukras je diskretniji, a osim crveno-crnog veza, javljaju se beli šupljikavi raspleti od lanenog ili od pamučnog konca.

Uz obavezni tkani pojas i devojke i žene po košulji opasuju pregaču koja je uzana, izduženog pravougaonog oblika, u čijem se ukrasu, osim pruga, na nekim primercima nalaze vodoravni nizovi biljnih motiva. Ova tri odevna predmeta, uz dodavanje kratkog prsluka od sukna, čohe ili od somota, sa diskretnim gajtanskim i srmenim vezom, bili su osnovni delovi letnje garderobe.

Odeću upotpunjavaju dugački prsluk zubun od belog ili od tamnocrvenog sukna, a po zimi gunj od mrkog sukna i celovito krojena bela dugačka haljina sa rukavima. Po načinu ukrašavanja bogate likovne izražajnosti izdvaja se beli zubun. Crni vuneni reljefni vez u vidu pužasto gusto savijenih zavoja i spirala, stilski srodan ornamentima na srednjovekovnim stećcima, potpuno prekriva gornji deo leđa. Po skutima, za razliku od geometrijskih šara na leđima, ornamenti su stilizovani cvetovi, izvedeni crnom vunom ili srmom. Poznato je da se ni jedna devojka u prošlosti nije mogla udati dok nije navezla sebi zubun kao dokaz da je savladala veštinu ručnog rada.

Izraziti vezeni ukras od tamnocrvene i crne vune javlja se i na mladinoj kapi sa dugačkim prevesom niz leđa. Devojke, sa spletenom kosom u dve pletenice koje obavijaju u venac oko glave, nose plitku crvenu kapu, a udate žene preko kape povezuju maramu. Od nakita kujundžijske izrade, veću primenu imali su cvetolika igla za kapu, ogrlice i pafte — kopče za pojas.

Muškoj odeći, osim platnene košulje i gaća, kao i gornjih suknenih haljetaka, crne ili tamnosmeđe boje, osobito obeležje daju pelengiri (vrsta muških širih gaća od vunene neuvaljane tkanine) bele ili mrke boje. Bez ukrasa su, za razliku od gunjića (kraći prsluk) spreda otvorenog i džamadana sa preklopljenim polama koji, kao i gunj sa rukavima, imaju gajtanske ukrase i optoku. Ovu odeću belo -mrkog kontrasta dopunjuju ranozbojni vuneni pojas, crvena plitka kapa, oko koje se u maniru orijentalne čalme zimi obavija crveni vuneni šal, zatim u svečanim prilikama jelek sa tokama (srebrna dugmad i pločice prišiveni u nizovima na prednjim stranama muškog prsluka, kao ukras), kožni pojas silav i, povrh svega, po hladnoći crvena suknena kabanica sa kapuljačom.

Od kraja 19. veka u starijem odevnom sloju nastupile su promene pod uticajem gradskih sredina i vojničkog načina odevanja. Tkanine fabričke izrade sve više zamenjuju domaće sukno, u ženskoj odeći usvaja se dugačka suknja savremenih modnih obeležja, a u muškom odevanju kapa šajkača i pantalone vojničkog kroja, koji će postati izrazito obeležje muške etničke odeće tokom prve polovine 20. veka na širem prostoru Srbije.

Jasna Bjeladinović-Jergić - Narodna kultura Srba u XIX i XX veku

pdfVera Šarac - Nošnja Srba u Golubiću kod Knina

no benkovac

 no benkovac 1

knin

 knin1 st

 no vrlika  no srpkinja knin  gajdas zadar
 Gajdaš - Zadar

                                                                                 

knin st

 no nosnja split sr zora1877  no Nosnja iz Bukovice2
 Split

 

no srpkinja sibenik

iskra 1902   imotski st
 Šibenik  Senj  Imotski

no Vrlika nosnja

 no NosnjaizZegara
 Vrlika  Žegar

 

 vrlika  dalmacija obrovac
 Vrlika  Obrovac
 novaiskra1902  novaiskra11902

Nova iskra, 1892.

dalm

zadar morlaci1892

 Zadar 1892.