ZS logo sajt

Sava Vladislavić Raguzinski

vladis

Sava Vladislavić Raguzinski

(Jasenik 1668. - Sankt Peterburg 1738.)


Sava Vladislavić Raguzinski ili „grof Raguzinski ili Ilirski“ (rus. Sávva Lukíč Raguzínskiй-Vladislavič, graf Raguzinskiй ili Illiriйskiй; Jasenik, 1668. - Sankt Peterburg 1738) je bio srpski trgovac i avanturista, koji je kasnije otišao u Rusiju i ušao u službu ruskog cara Petra Velikog. Poverene su mu mnoge diplomatske misije u Carigradu, Rimu i Pekingu. Njegovo najznačajnije delo bio je Kjahtinski dogovor, koji je regulisao odnose Rusije i Kine sve do sredine 19. veka.


Savin otac, Luka Vladislavić, bio je knez u Hercegovini. Sava je rođen 1668. na vlastelinskom imanju Vladislavića u Jaseniku, blizu Gacka u Hercegovini. Kada su Turci Čengići napali vlastelinski posed, Sava je sa ocem prešao u Dubrovnik, a njegov rođeni brat Duka ostaje u Trebinju. Iz tog dela porodične loze nastaju Dučići, čiji je potomak književnik Jovan Dučić. Nakon što se Luka Vladislavić, preselio u Dubrovnik dodao je svom prezimenu Raguzinski. Naime, Dubrovnik je u međunarodnim odnosima zvan Raguza (ital. Ragusa), što je bio italijanski naziv za ovaj primorski grad. Mladi Sava je, kao mnogi Dubrovčani, naučio mornarstvo. U dubrovačkim katoličkim jezuitskim školama, Vladislavić je stekao visoko obrazovanje, koje je upotpunio znanjem iz ekonomije u Španiji i Francuskoj.

Odlazi zatim u Carigrad da kao trgovac širi trgovačke veze. Jerusalimski patrijarh Dositej, stub Ruske pravoslavne crkve na Bliskom istoku, preporučio je ministre inostranih poslova Rusije Jemeljanu Ukrajincevu i Vasiliju Galicinu, za koje je preuzimao isto razne tajne misije. Vladislavić je uspeo da pribavi tekst ugovora Porte sa Francuskom, Venecijom, Engleskom i Austrijom. Ti ugovori su doprineli sklapanju i rusko-turskog mira, a Vladislaviću bio je otvoren put do dvora cara Petra Velikog, koga je upoznao u Azovu 1702. godine. Na Savin nagovor, car Petar Veliki, početkom 18. veka, jr poslao je u Sremske Karlovce prvu gramatiku i bukvar, koji je u budući centar srpske duhovnosti doneo učitelj Maksim Suvorov. To je označilo nastanak prve srpske škole u Sremskim Karlovcima.

Kao trgovac ide za Moskvu, ali se, dobivši privilegije, brzo vraća u Carigrad kao trgovački i diplomatski predstavnik Rusije, zajedno sa grofom Petrom Tolstojom (rodonačelnik porodice Tolstoj iz koje su potekli poznati pisci Lav Tolstoj i Aleksej Tolstoj). Sava Vladislavić je na još jedan način povezan sa ruskom literaturom: u Carigradu otkupio je mladog etiopskog roba Ibrahima Hanibala i njega poslao Petru Velikom u Rusiji; Ibrahim Hanibal bio je pradeda Aleksandra Puškina. Grof Sava Vladislavić zaključio je vojni savez sa knezom Moldavije u Jašiju, mir sa sultanom na Prutu.

1708. vraća se u Moskvu i od Petra Velikog dobija posede u današnjoj Ukrajini, gde u gradu Nežin nastaje trgovačko središte oblasti. Grof Sava Vladislavić bio je osnivač ruske obaveštajne službe, za crnomorski obaveštajni rad dobijao je apanažu od 325 rubalja godišnje. Petar Veliki poklonio mu je dvorac u Moskvi, na reci Pokrivna, i pravo slobodne trgovine na deset godina. Povelja je, nedugo zatim, produžena na neograničeno vreme.

Ilirski grof, kako Sava Vladislavić sebe u to vreme naziva, po Ilirima koji su tad bili sinonim za Južne Slovene, neguje kontakte sa Srbima i sa kneževinama Vlaškom i Moldovom, pomaže srpskim ustancima u današnjoj Crnoj Gori, i u Rusiju dovodi Mihaila Miroradovića, predaka kasnije poznatog grofa Mihaila Miloradoviča. 1711. godine Petar Veliki šalje Savu Vladislavića za Vlašku i Crnu Goru radi pripreme jednog ustanka uoči ruskog napada na Osmanlije.

Od 1716. do 1722. godine Vladislavić je predstavnik Rusije u Rimu, gde priprema konkordat između Rusije i Vatikana, stara se o ruskim plemićima u Rimu (među njima Ivan Nikitin) i nabavljuje umetnička dela za letnji dvorac Petra Velikog u Sankt Peterburgu.

1725. godine kreće u misiju za Kinu, gde njegovim angažovanjem dolazi do kjahtanskog sporazuma, najvažniji međunarodni sporazum Rusije i Kine do sredine 19. vek o i danas važećem razgraničenju sa Kinom u Pekingu. Njegovim posredstvom nastala je i prva pravoslavna crkva u Pekingu. Savin odgovor na kritičare u vezi sporazuma sa Kinom, pošto je Kina u to vreme vodila strogu politiku izolacije na šta su kritičari govorili da je bavljenje Kinom bacanje novca na ulicu, danas je poznata izreka u Rusiji: „Ko ne baca novac na ulicu, neće ga i nikad naći“. Sava Vladislavić je zbog uspostavljena odnosa sa Kinom odlikovan ordenom Aleksandra Nevskog.

Poslednjih godina života, slomljen smrću svoje tri kćeri, Vladislavić je u Sibiru dobio pravo da osnuje grad Troicosavsk (danas Kiahta). Tamo je podigao hram, nazvavši ga crkva Svetog Save srpskog Nemanjića. Umro je 1738. u Sankt Peterburgu.

Vikipedija

TAJNI SAVETNIK RUSKOG CARA

Priča je jednostavna, počinje u XVII, a završava se u XVIII veku. Kroz priču prolaze karavani, kuriri, špijuni, pojavljuju se tajna pisma iz Rusije koja nude slobodu hrišćanskim zemljama na Balkanu, pojavljuje se, normalno, sablja, normalno, odsečena glava na ognjištu, krv koja gasi vatru ali ne i ideju oslobođenja, zbegovi, roblje, prelepe Hercegovke, napaljeni Turci, hajduci, ustanici, carevi, kraljevi, vladike, poslanici, konzuli, kipovi antičkih Venera, mošti svetih žena, i naš čovek koji sticajem okolnosti učestvuje u zaplitanju i rasplitanju istorije na relaciji Carigrad - Rusija - Venecija - Rusija.

O glavnoj ličnosti naše priče, o tom našem čoveku u inostranstvu, pouzdano se zna da je rođen u Foči - po jednim izvorima, po drugim u Popovu, pa u Jaseniki, pa u Gacku, pa ipak da je iz Žitomislića. Znači, čovek je iz okoline! Funkcionisao je u vreme papazjanije ratova kada svi tvrde pazar i hoće da se biju, po principu "drži me ubiću ga" i pokušavaju da za stolom izvuku korist. U igri na političkom terenu su Mleci, Austrijanci, Šveđani, Moldavija, Vlaška, Turska, Hercegovina i hajduci, Rusija i između svih, političkih prelakirani, talentovani, Dubrovčani.

Taj naš čovek iz okoline, je preteča poznatijeg Mustafe Golubića, Sava Vladislavić, pa grof Sava Vladislavić, pa grof Sava Vladislavić sa puno ministarskih i savetničkih funkcija.

Ova velaskezovska hercegovačka figura je bila ili stvarno opšti špijun svih učesnika na tadašnjem političkom terenu, koji ih je svađao i mirio, ili veliki blefer koji se sticajem istorijskih okolnosti navežbao, stekao poverenje i postao diplomata najvišeg ranga.

Dubrovački diplomatski univerzitet

Sava Vladislavić je rođen 1664. godine, po nekim dokumentima 1670, i sticajem jednog kobnog noćnog ili jutarnjeg susreta sa komšijama, begovima Čengićima, odlazi na svoje putešestvije u veliki svet.

Jedne noći ili jutra begovi Čengići su stigli kolskim putem od Gacka do Avtovca, od Avtovca nadalje konjskom stazom do Jasenike, do letnjikovca vlastelinske porodice Vladislavić. Udarili su na Vladislaviće, razorili im ognjište i time nesvesno korigo-vali istoriju u nekim njenim etapama. Deo porodice Vladislavić beži za Crnu Goru, drugi deo, po predanju, neki musliman iz porodice Zvizdić, iz Gacka prevodi u Dubrovnik, jer su im porodice bile u prijateljstvu, a jedan deo odlazi za Rusiju.

sava vladisavljevicSava Vladislavić u Dubrovniku, kako Jovan Dučić kaže, viđao se 1687. godine i družio sa najvećom vlastelom. U tom periodu kada je u Dubrovniku bilo osipanje stanovništva, kada je bio okružen i Turcima i Mlecima, kada je pretila opasnost od lava sa krilima, Vladislavić je po dubrovačkim salonima završavao ekskluzivni univerzitet okretnih političkih igara dubrovačkog senata, "koji uvek dobija čak i kada jači od njega gube."

Iz Dubrovnika odlazi na istok, u Carigrad, donoseći iskustvo umetnosti, obrazovanje, zanat političke spretnosti koji je ukrao od dubrovačke vlastele i svoje novo prezime - Raguzinski. U Carigradu uspostavlja veze sa ruskim poslanstvom, koje našeg Savu iz Okoline, lansira direktno do grofa (titulu dobio 24. februara 1725. godine od carice Katarine I za zasluge Rusiji) pa do ministra, pa do tajnog savetnika Petra Prvog. Presudnu ulogu tu igra Savin mentor, zagonetna i tajanstvena i moćna ličnost, jerusalimski patrijarh Dositej.

Postoji nekoliko narodnih predanja o uzroku bliske veze Save Vladislavića sa Petrom Velikim. Izgleda da je motiv za to prijateljstvo Savin udeo u vođenju tanane politike između Rusije i Turske. Tu je osnov za poverenje koje mu je tokom života ukazivao Petar I, kasnije Katarina I i napokon Petar II. Tome su normalno doprineli prilično konfuzni ruski poslanici u Carigradu koji nisu uspeli da obavljaju zadatke zbog kojih su poslani a koje je sa lakoćom rešavao Sava Vladislavić.



Caru se daje, a ne uzima

O majci Save Vladislavića gospođi Simi, koja je Dubrovnik napustila 1722. godine i sa sinom se preselila u Rusiju, gde umire 1728. postoji, kako piše Jovan Dučić u knjizi "Grof Sava Vladislavić" - poseban spomen u narodnom predanju.

"Sava je svoju majku vodio na carski dvor da je predstavi caru Petru Velikom. Ovaj nije mogao da se dovoljno nagleda njenog lepog hercegovačkog odela, pošto je ona bila obučena seljački: u koporan, zubun, opregaču, rukom pletene vječve, kapu sa povezačom, pojas i papuče, a za pojasom nosila britvicu... Car je sam, lično, vodio po svom dvorcu staricu da joj pokaže njegov sjaj i raskoš, a kad se ona nagledala svih lepota i čudesa, ukaza se i careva riznica puna zlata i dragog kamenja. Tad joj car ruski reče: "Uzmi, bako, za spomen od mene ono što ti se u ovoj riznici najviše dopalo." Tada Savina majka odgovori ruskom caru, stavivši najpre iza pojasa svoju britvicu na carevo blago: "Moj sinko da se odavde dizalo, a ne ovde mećalo, vjeru ti dajem, davno bi ovog blaga nestalo."

Hercegovac kao dubrovački Rus na turskoj Porti

U samom startu, Sava Vladi-slavić, koga u Carigradu (zbog jasnih, očigledno biografskih podataka) zovu Raguzinski, pove-zuje se sa ruskim poslanikom na Visokoj Porti, Emilijanom Ivanovičem Ukrajincevim, 1699. godine. Ukrajincev je upućen sa zadatkom da sa Sultanom zaključi jasan mir, pošto je Rusija na Karlovačkom kongresu sa Turskom zaključila samo nesigurno pri-mirje. Ukrajincev nailazi na kom-plikovane uslove. Početak misije izgleda kao kraj misije. U pismima vladi, spominje Savu Raguzinskog (Vladislavića) i jerusalimskog patrijarha Dositeja kao ljude od poverenja. Jerusalimski patrijarh Dositej je, jednostavno rečeno, do kraja života bio stub ruske politike u turskoj prestonici.

Sava čini uslugu Ukrajincevu po kojoj postaje poznat na ruskom dvoru: nabavlja mu spise svih međunarodnih ugovora koje je Turska zaključila sa Francuskom, Mle-cima, Ćesarom i Engleskom. Ruska diplomatija to do tada nije imala.

Posle zaključenja mira sa Turskom, Petar I povlači Ukrajinceva i šalje novog poslanika, Dimitra Mihajloviča Galicina, sa misijom da od Turske dobije pravo slobodne trgovine za ruske brodove u Crnom moru. Galicin od velikog vezira dobija nepovoljan odgovor. Galicin se vraća u Rusiju. Umesto njega stiže neobična tragično-komična ličnost, Petar Andrejevič Tolstoj, uman, diplomatski oprezan, lukav, pronicljiv, okretan, spreman na korišćenje svih sredstava da bi ostvario cilj, ali samo sa jednom manom: kada treba da iskoristi sve te svoje sposobnosti on preigra, ošamuti se, padne u depresiju i zove u pomoć Savu Vladislavića. Tolstoj je na kraju, posle nekoliko svojih zanimljivih, ali ni-malo prijatnih, i sa strane gledano duhovitih i apsolutno nekorisnih poteza završio tragično - u tamnici Katarine I, 1730. godine.

Stvaranje ruske špijunaže

Sa ošamućenim Tolstojem, Sava Vladislavić Raguzinski započinje svoju diplomatsku karijeru. Kao odličan poznavalac turske spoljne i unutrašnje politike, dvorskih tajni, sv1i tamnih mračnih turskih političkih ličnosti, ima u startu odlične preporuke za čoveka koji može da učestvuje u stvaranju obaveštajne službe, kakva je u to doba Rusiji bila neophodna, jer je već izašla na Crno i Baltičko more. Ljudi za takvu službu su bili jerusalimski patrijarh Dositej i Sava Vladi-slavić.

Nesrećni Tolstoj se žalio pismom da dve godine boravka u Carigradu nije uspeo da se sretne sa patrijarhom Dositejem. Normalno, Dositej mu je delegirao svoga učenika Savu, koji čini nekoliko krupnih usluga Rusiji. To saznaje Porta i turske vlasti počinju intenzivno da kontrolišu njegovo kretanje i odnose sa ljudima. Tolstoj moli Petra I za odobrenje da Savu Vladislavića pošalje u Moskvu. Sava ekspresno kreće u Azov sa putnim nalogom: "Poučavanje puta Crnim morem u Moskvu".

Iste godine 1702, mustafa II je zbačen sa prestola i bratski se grli sa svojim bratom i naslednikom na prestolu, lukavim, izvežbanim za sve zavereničke metode, spremnim na vizantijske intrige, Ahmetom III. Znači, na terenu se pojavljuje ozbiljan igrač. Savin odlazak dešava se upravo u vreme ove smene. Na vlast u Turskoj dolazi stranka odana švedskom kralju Karlu XII a protiv ruskog cara Petra I. Postoje nagađanja da je Savin put bio u vezi sa državnim udarom u Turskoj.

sv2U Azovu se Sava Vladislavić nalazi sa carevim ujakom, grofom Apraksinom, sa čijom porodicom održava najtešnje i najintimnije veze do kraja života. Jedno vreme u Peterburgu su stanovali dvorac do dvorca. U par slučajeva poverljivim informacijama omogućava grofu Apraksinu da zadrži svoj položaj, ugled i mesto u tadašnjoj Rusiji. Posle prvog susreta sa Vladisla-vićem Apraksin piše caru:

"Odlikuje se velikom pobožnošću i Bog upra-vlja njegovim srcem, on je znalac i sav je predat zadatoj reči."

Trgovac na moru i na kopnu

U julu 1703. sreću se car Petar I i Sava Vladislavić.

Sava dobija "požalevanu gramotu" tj. pravo na slobodnu trgo-vinu, od cara, što je značilo najviše što je moglo da se učini jednom strancu u tadašnjoj Rusiji. To je značilo put ka bogaćenju. U toj gramoti ruski car naziva Savu "ilirskim plemićem". Pravo na trgovinu dobio je i na moru i na suvom. Otvarao je agencije i vodio poslove preko posrednika. Kasnije ima nekoliko monopola u Rusiji.

Car mu poverava razne misije tajnog karaktera. Sava Vladislavić cara Petar I vidi kao pravoslavnog idealistu, kao čoveka koji može da Savino srpstvo oslobodi od 300-godišnjeg turskog ropstva.

Zadaci koje Sava ispunjava samo učvršćuju carevo poverenje. Nižu se datumi i gradovi. Šalje ga ponovo u Carigrad da pomogne grofu Tolstoju koji je trenutno u situaciji iza očajanja. Savinim dolaskom sirotom Tolstoju se poboljšava situacija:

"Blagodareći ljubavi Save Vladislavića, imam takvih prijatelja koji mogu brzo saznati tajne na Porti i meni ih saopštiti". piše grof Tolstoj u Rusiju.

Na povratku iz Carigrada Sava caru donosi "Tajni opis Crnog mora" koje je do tada Rusima bilo nepoznato i "po obalama i po putevima i po utvrđenjima i po voj-nim bazama". Znatno kasnije, 1729. godine, sličan dokument Sava Vladislavić donosi sa svog puta u Kinu. "Tajni opis Kine" - isti naslov i isti sadržaj.

Pokloni Manastirima od Ilirskog kneza

Odsustvo iz domovine je izgleda još više vezivalo Savu Vladislavića za Srpstvo i Balkan. To se vidi iz pokušaja da uz pomoć Petra Velikog, oslobodi Srpstvo i pravoslavni Balkan. Vidi se i u hercegovačkim manastirima, u kojima se čuvaju sveštene stvari i crkvene knjige koje je Sava Vladislavić slao iz Rusije, a na tim knjigama je često stajala i svojeručna posveta sa Savinim potpisom: grof ilirski Sava Vladislavić. Takve poklone je, kako piše Jovan Dučić, slao manastiru Pivi, man. Žitomisliću, crkvi na Topli kod Hercegnovog i crkvi u Risan. I to za života (1732) i zatim testamentom (1738). Narodne pesme, po Dučiću, opevale su Savu Vladislavića kao velmožu u Rusiji, kao ljubimca Petra Velikog, ali i kao Hercegovca i uvek velikog Srbina.

Carski dvorac na poklon i dva tri imanja

Za opis Crnog mora, car ga obasipa poklonima: dvorac na Pokrovki u Moskvi, 325 rubalja za lične izdatke godišnje, pravo za slobodni izvoz u inostranstvo i pravo za trgovanje u Azovu i Maloj Rusiji.
sv2
Vraćajući se, 1705. godine, iz Carigrada u Moskvu, Sava Vladislavić je doveo na poklon caru Petru I malog Arapina. Petar I prihvata poklon i kumuje malom Abisincu koga kasnije šalje u inostranstvo radi školovanja. Taj Abisinac, Ibraim, kumče Petra I i poklon Save Vladislavića, je predak pesnika A.S. Puškina.

Bavi se trgovinom, osniva agenciju, postaje glavni liferant bakra za ruski državni novac... jednostavno razvija trgovinu - na jugu u Azovu, na severu u Arhangelsku, a ima i svoje ljude u Veneciji. Njegovo bogatstvo postaje čuveno.

Mladi švedski kralj Karlo XII Pod Poltavom 8. jula, doživljava konačan poraz. Time je utvrđena ruska hegemonija na Baltičkom moru. Zasluge Save Vladislavića, našeg čoveka u inostranstvu, su u ovoj bici velike. Vršio je dužnost šefa intendanture cele operative ruske vojske. Kao priznanje za dobro obavljen zadatak, dobija 12. februara 1710. od cara Petra I imanje Topal, Parafejsku i Višenku. Postao je dvorski savetnik za pitanje pravoslavnog istoka.

Tako i prvi u Rusiji pokreće takozvano "istopčno pitanje" koje je zatim dva veka bilo jedno od najvažnijih pitanja evropske politike.

Savetnik Petra Velikog za istočna pitanja

Postavljanjem za glavnog savetnika carevog u istočnim pita-njima, Sava dovodi u direktnu vezu Petra Velikog sa vladajućim knezovima Moldavije i Vlaške, sa Vladikom Danilom, knezom Crne Gore i sa Dubrovačkom Republikom.

Pobeda Rusa kod Poltave i nagli porast ruskog prestiža posle te pobede izazvali su strah na turskom dvoru. Ahmet III je ukazao svoje gostoprimstvo savezniku Karlu XII, koji jedini nije padao u depresiju, već naprotiv, sada u ulozi ranjenog antičkog junaka, iz Carigrada razvija sve veću akciju protiv Rusije. Rat je odgovarao svima osim Rusiji i Turskoj. Turski Divan, 12. oktobra 1710. objavljuje rat Rusiji a naš junak grof Tolstoj istog momenta biva, sa celim činovništvom, bačen u carigradsku tamnicu u Jedi-kule.

sv3Tu sada kreću potkupljivanja od Mlečana koji se plaše ovog rata, spletke između Vlaške i Moldavije, između kneza vlaškog Kon-stantina Brakovana i moldavskog kneza Dimitrija Kantemira, pa tursko skupljanje poreza, da bi 25. februara 1711, car Petar Veliki na moskovskom Uspenjskom saboru objavio narodu vest o ratu protiv neprijatelja krsta Hris-tovog.

Za to vreme Sava Vladislavić preparira kabinetskog kneza Moldavije Kantemira i prima od cara dužnost da vodi celu civilnu stranu rata protiv Turske.

Odmah po objavljivanju rata, Vladislavić iz Moskve inspiriše ustanak Crne Gore i Hercegovine. Ustanak je trebalo da krene naporedo sa ruskim operacijama u Moldaviji. Sava je računao da će dobro smišljena akcija Srba protiv Turaka na Balkanu da oslabi Sultana i dovede ga u zabunu. U prvom planu ove Vladislavićeve strategije je bio njegov lični prijatelj vladika i knez cetinjski Danilo.

Sava piše, car potpisuje, a vladika izvršava

Na Vidovdan, na Cetinjskom polju, vladika Danilo je sazvao narod, održao vatreni govor i pročitao proklamaciju cara Petar I, ruskog, koju je očigledno pisao Sava Vladisavić. Onda je prepisao u više kopija i razaslao ih u susedne hercegovačke i arbanaške krajeve. Crnogorci su, onaj ostatak koji nije nosio kopije careve proklamacije, otišli u Dubrovnik da kupe barut i olovo. Dubrovnik se pržio na vatri. Ali, našli su rešenje, pošto nisu bili raspoloženi prema ovom ustanku, oni su istovremeno naoružavali i crnogorsko-hercegovačke čete i Turke.

Ustanak je počeo punom žestinom. Napadnut je Spuž, Onogošt (Nikšić), Podgorica i Žabljak. Turci su sabijeni u tvrđave. Odu-ševljenje među Srbima je bilo neiscrpno a terenske pozicije u rukama ustaničke vojske. ALi, baš u trenutku kada je uspeh bio zagarantovan, od cara Petra je sa Pruta stigla vest da je primoran da potpiše mir sa Turcima i da preporučuje i vladiki Danilu da prekine bojeve sa Turcima i da se sa narodom povuče u brda.

Vladika je bio zadovoljan utoliko što je uspeo da spreči svojim ustankom hercegovačke i albanske muslimane da u masama pođu protiv Rusije.

Izazivač rata i potpisnik mira je Turska

A na Prutu je bilo veselo. Prvo se u Galiciji car razboleo, onda ozdravio i nastale su sjajne večerinke kod knjaza Sinjavskog, na kojima se puno igralo i pilo. Bitka još sv4nije počela, a izgledalo je da se slavi pobeda. Onda su krenula radosna pisma. Onda feldmaršal Šeremetev u malo tamnijem tonu od radosnog, isto u pismu, obaveštava cara da nije uspeo da spreči izlazak Turaka na Dunav. Onda je vojska bila gladna. Onda je, 24. juna, car stigao na Prut kod Čučora. Mitropolit je blagoslovio imperatora krstom i poškropio vodom, boljari su ga ljubili u ruku. Jedan carev bufon je pokazivao neke svoje ekscentričnosti na talasima Pruta, konj je plivao, a on je stajao na konju, pretpostavlja se pijan, i onda su i konj i spretni bufon potonuli. Knez Kantemir, 25. juna, sprema veliki ručak za cara. Car ga ljubi u čelo. Onda dižu čaše, pa se opet ljube. Sutradan, na godišnjicu pobede kod Poltave, pucalo se, iz 40 topova i pilo koliko je moglo. Onda je 28. juna, car spremio ručak za Kantemira. Boljari su prespavali u tom logoru i probudili se ope-lješeni, pošto su im ruski vojnici čisto za uspomenu, kao suvenir za susret uzeli kome pištolj, ogrtač, uzde itd. U noći između 9. i 10. jula, car se u depresiji zatvorio u šator. Priča se da je uspela da uđe jedino Katarina i da zadobije cara za pregovore o miru sa Turcima i to po predlogu, normalno, Save Vladislavića. Na Prutu praktično prave bitke i nije bilo. Mir je između ostalih potpisao i Sava Vladislavić.

Svađa sa Dubrovnikom

Dvorski savetnik cara Petra I, Sava Vladislavić, moli ga 1716. za odsustvo kako bi otišao u Dubrovnik da se vidi sa majkom.

Na put polazi sa svojeručnim pismom Petra I dubrovačkom knezu i Senatu, u kome Petar Veliki preporučuje Savu Vladi- slavića i traži da mu u potpunsoti, tokom njegovog boravka, izađu u susret.

Sava zahteva da digne na imanju svoje majke pravoslavnu crkvu, Senat to od-bija, Sava se ljuti i odvodi majku u Petrograd, gde je i sahranjena u blagoveštenskoj crkvi, u lavri Aleksandra Nevskog. Tu je sahranjena, pod grobnim mestom 5 majka, a ispod br. 10 - Sava.

Konkordat sa papom i orahove daske za cara

Sledeći njegov zadatak za života Petra I, bio je Venecija i sklapanje Konkordata sa papom Klementom XI za uređenje odnosa katoličke crkve u Rusiji. Vladislavić 1720. postaje poslanik Petra Velikog kod pape Klementa XI, u Rimu.

Dok je boravio u Veneciji, vodi se stalna prepiska između njega i carske porodice. Po prepisci, glavni zadatak Savin je bio da nabavlja po Veneciji statua, maketa raz-nih lađa, ukrase za caričine haljine i druga umetnička dela, što svedoči Savino pismo Petru I, od decembra 1717:

sv5"Dva kipa Adama i Eve koje sam poručio najboljem ovdašnjem majstoru Bonaciju skoro će biti gotovi i nadam se da će biti tako dobre stvari da će se i u slavnom Versaju retko moći videti takve. Poslaću vam takođe 100 ili 200 orahovih dasaka za ukras kuće vašeg veličanstva."

Učestvuje u trampi između cara i pape Klementa XI tako što uz papinu pomoć, caru šalje divan primerak antičke Venere a car šalje papi mošti sv. BriXite.

Uz sve obaveze, Sava uspeva da se oženi izdankom stare vlastelinske porodice, VirXinijom Trevizan, mlađom od njega tridesetak godina, koju uz vesele Venecije odvodi u, za nju tmurni, Petrograd. Imali su troje dece, Sava još i sina Luku iz ranijeg braka, i sva deca im umiru.

Tvorac prve ruske inflacije

U vreme kada je Turska objavila rat Rusiji i već bio spremljen pohod na Prut, car je shvatio da nikakav novi porez usled manjka stanovništva ne može biti nametnut. Carevi savetnici su se bavili ovim problemom. Jedan od njih, piše Jovan Dučić, Sava Vladislavić, podneo je početkom 1711. godine i svoj posebni predlog pod natpisom: "Kako da se ispuni državna blagajna za potrebe sadašnjeg rata". Vladislavić je bio mišljenja da se povisi prihod moneti, time što bi njena težina bila smanjena za 10% po komadu. Car Petar je prihvatio ideju Vladislavića i izdao naredbu da se postupi po njegovom predlogu. U toj 1712. god. srebrna moneta je već bila iskvarena i nije davala dovoljno dobitka, i iskovana je bakarna koja je već 1713. poplavila pijace i isterala iz opticaja srebrnu.

Crkva Sv. Save u Sibiru

U povratku u Petrograd, Sava Vladislavić otavara Rusiji nove horizonte. Na dvoru postaje znatno veselije posle smrti Petra I a za vreme carice Katarine I. Carica Katarina, 18. juna 1725. godine, šalje Savu Vladis-lavića za opunomoćenog ministra u Kinu. To se de-šava praktično u poslednjim trenucima, pošto nesuglasice između Rusije i Kine uzimaju maha.

sv5Važna crta Vladislavićevog diplomatskog metoda je bilo njegovo poznavanje ljudi i njihovih naravi: Turaka, Talijana, Kineza i samih Rusa. Glav-ni razlog diplomatskog i ličnog uspeha pripisuje se toj njegovoj odlici, koju Dučić, smatra hercegovačkom crtom srpskog karaktera.

U Kini uz mnogo peripetija, diplomatskih divljačkih igara, igara ne-rava, direktnih pretnji, Vladislavić uspeva da do kraja ostvari cilj svog putovanja. Zaključuje sporazum sa Kinom. U Sibiriji zida grad Troickoskovski i tvrđavu Novotrojicsku i u njoj crkvu sv. Savi Nemanjiću. Zatim prvi donosi tačne karte Sibira i to na naučnoj bazi. Nepodeljena mesta su podeljena i to u rusku korist.

Razgraničava Rusiju i Kinu, to je takozvani Burinski ugovor, a granica izgleda po Vladislaviću otprilike ovako: od pada reke Šilke u Argun do Altajskih gora - granica reka Argun do zadnje tačke na zapadu Šaban - Dagom".

Za zasluge u Kini dobija od Petra II orden Aleksandra Nevesko, 1. januara 1728. i čin tajnog savetnika. Posle njegovog trijumfalnog pohoda i povratka iz Kine, povlači se sa diplomatske i političke pozornice.

Sava Vladislavić je pisao i prevodio. Preveo je sa italijanskog "Istoriju Slovena", delo popa Mavra Orbinija.

Nagla smrt dece ga ruši i 17. juna 1738. godine umire u Petrogradu gde je i sahranjen u crkvi Aleksandra Nevskog.

Srpsko nasleđe

Sadržaj na sajtu podliježe zaštiti autorskih prava, te je za njegovo preuzimanje potrebno navesti izvor kao i obavijestiti nas o preuzimanju

Please publish modules in offcanvas position.