"Od svih stvari najviše sam voleo knjige.Otac je imao veliku biblioteku i kad god sam mogao nastojao sam da zadovoljim svoju strast za čitanjem. On to nije odobravao i razbesneo bi se kad bi me uhvatio na delu. Sakrio je sveće kad je otkrio da potajno čitam. Nije hteo da kvarim oči. Ali ja sam dobavljao loj, pravio fitilje, izlivao tanke štapove lojanica i svake noći dok su ostali spavali, pošto bih zaiušio sve ključaonice i pukotine, čitao bih sve do zore, kada je majka započinjala svoj mukotrpni dnevni posao"
Tesla se i sam bavio pisanjem poezije u mladosti. Čak je u Ameriku sa sobom doneo svesku sa "nekim pesmama i člancima". Međutim, nikada ih nije objavio i ne zna se da li te pesme još uvek postoje i gde se nalaze.
Tokom celog života povremeno je pisao pesme, iako se sa godinama zadovoljavao čitanjem ili pričanjem o knjigama; često bi začudio prijatelje u društvu recitovanjem srpskih pesama bilo na srpskom ili prevodeći ih na licu mesta (bez pripreme) na engleski, francuski, nemački, ruski ili italijanski jezik. Ove jezike je govorio sa većom ili manjom tečnošću.
***
Još jedan primer Tesline emotivne veze sa srpskom narodnom poezijom vidi se prilikom posete poznatog guslara, Petra Perunovića. "Volim gusle i narodnu poeziju", rekao je Tesla tom prilikom. "Imam sve Vukove pesme na ćirilici i često ih čitam da bih osvežio nacionalni duh i da ne bih zaboravio srpski jezik. Gusle su mi ostale u lepom sećanju još dok sam bio dete u Lici. Volim junake". Kada je Perunović otpevao jednu epsku pesmu, rekao je: "Primetio sam već na samom početku mog pevanja pesme Starac Vujadin da sam ostavio dobar utisak na Teslu. U sred pesme malo se nagnuo i suze su potekle niz njegovo lice.-.Kada sam završio, Tesla je ustao, čvrsto mi stegao ruku, okrenuo se dr Radosavljeviću i rekao: Gusle mogu ispuniti dušu jednog Srbina bolje nego išta drugo".
***
Kao srednjoškolac teško se razboleo. Da bi se odmorio i oporavio, dobio je knjige na čitanje i bio zadužen da napravi katalog knjigaumesnoj biblioteci. Ovo je bila prilika da se upozna sa mnogim autorima, uključujući i Marka Tvena. Verovao je da je čitanje Tvena i drugih pisaca dovelo do njegovo g čudesnog oporavka, i kada se mnogo kasnije lično upoznao sa Tvenom i ispričao mu priču o svojoj bolesti i oporavku, začudio se, po rečima Margaret Čej ni, kada je video "suze u Tvenovim očima". Prema Pavlu Radosavljeviću, Teslinom prijatelju u Njujorku,Tesla je znao napamet i u originalu mnoge pasuse iz "Gorskog vijenca" Petra Perovića Njegoša, Geteovog "Fausta", Puškinovog "Evgenija Onjegina", Danteove "Božanstvene komedije", Šekspirovog "Hamleta", Bajronovog "Čajlda Harolda" i mnogih drugih dela. Od srpskih pisaca voleo je Njegoša, Jovana Jovanovića Zmaja, Đuru Jakšića i Vojislava Ilića. Međutim, najviše je voleo srpsku epsku poeziju.
Susret sa Zmajem doveo je do značajnih napora koje je Tesla uložio u prevođenje Zmajevih pesama i na taj način ga učinio dostupnim na engleskom govornom području mnogo pre i jednog drugog srpskog pesnika, što predstavlja Teslin veliki doprinos književnosti.
***
Kad je imao 83 godine, napisao je na engleskom jeziku simpatičnu kratku autobiografsku priču, očigledno namenjenu deci i pod vidnim uticajem Zmaja. Priča "Mačak i gusan" vraća ga u detinjstvo, u društvo njegovog ljubimca mačka i zakletog neprijatelja gusana, koga je izazivao kad je imao tri godine i koji je sirotom dečaku otežavao život.
Dr Vasa D. Mihajlović
Nauka
Nikola Tesla - Nikola Tesla i književnost
Indeks članaka
Strana 4 od 6